Bogovi prirode

Runa Vetar

Predstavlja Velesa i Svetovida. Ovo je runa znanja, nadahnuća i konstantnog kretanja. Predstavlja unutrašnju kreativnu silu i znanje svakog čoveka povezanu sa umetnošću i stvaralaštvom.

Svetovidov Zbruch Idol

Zbruch Idol je uteleženje Boga Svetovida. Visok je 2.67 m, napravljen od vapnenaca. Potiče iz 9. stolječa, pronađen je u reci Zbruch u selu Liczkowce, Podolia - današnji Lychkivtsi, Ukrajina. Pronađen je 1848 godine, danas se nalazi u Krakovskom areološkom muzeju u Polskoj - Archaeological Museum in Kraków, Poland. http://www.ma.krakow.pl/

 

Svetovid

Svetovid - Vrhovni bog svetlosti, ratovanja i proricanja, 4 strane neba, Belobog

Svetovid

- Žene: Živa?, Danica - Zorja
- Deca: 
Danica- Pribimir, Mutimir, Jaroslav, Krešimir, Radomir, Trebimir, Zlatomir, Rujimir, Vladimir, Lada, Vesna, Morana - Kaja,
Živa - Žibog
Rugen - Jarovit, Rujevit, Porenut, Porevit, Podaga, Prove, Pripegala, Radegast, Turipit

- Druga imena: Svetovid, Swiatowit, Sutvid, Vid, Suvid, Suvid, Svantevid, Svantovid, Sventovid, Zvantevith, Svane, Svance, Svinimir, Zvonimir, Svanimir
- O Svantevidu su ovisili uspjesi ratnih pohoda, trgovačkih putovanja, bogatstvo žetve.
- Imao belog konja

Svetovidov idol u selu Mokra kod Bele Palanke

Novi kip Boga Svetovida

Kip na Ravništu izrađen je od hrastovog drveta i visok je 2,30 m. Autor kipa, duborezac, Zlatko Rakić, kaže da mu je trebalo dva meseca za izradu Vida: "Ja sam se samo nadovezao na ono što je  priroda stvorila i uradio ovaj kip."

U selu Mokra kod Bele Palanke, na mestu Ravnište, za koje se vezuju mnoge lokalne legende, podignut je kip prethrišćanskom bogu Vidu, prvi od doba Nemanjića. 

Legendu o igri šumskih vila u selu Mokra, kod Bele Palanke, oživeli su entuzijasti sa namerom da podsete Srbe na daleko poreklo. Otuda su upravo na tom mestu, podigli kip staroslovenskom božanstvu Vidu.

Izvor: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/Srbija+danas/913946/Kumir+na+Ravni%C5%A1tu+.html

Svetovidov hram na Pešteru

Svetovidov hram na Pešteru

Arheolozi otkrili su na jednom od brda Pešterske visoravni konstrukcije za koje se pretpostavlja da su ostaci staroslovenskog hrama.

Satelitski snimci

Radi se o svetilištu, četiri kamene konstrukcije na samom lokalitetu, koji se sastoje od jednog prilaznog pravougaonog dela, centralnog dela koji je kvadrat, obuhvaćen kružnim zidom. Kod dve su ulazi okrenuti prema istoku, kod druge dve prema zapadu.

Na osnovu nalaza materijala koji je pronađen u sondama ukazuje da se radi o X veku.

Pešter

Pešterska visoravan (poznata i samo kao Pešter) je krška visoravan (nadmorska visina od 1100-1250m) u jugozapadnoj Srbiji, jugoistočno od Sjenice. Pešterska visoravan je pogodna za ispašu ovaca (kraj je poznat po proizvodima koji dolaze od peštersko-sjeničkih ovaca, poput pešterskog sira).^{[nedostaje izvor]} U Peštersku visoravan spada i Peštersko polje (nadmorska visina od 1150m), površine od 63 kvadratnih kilometara. Pešterska visoravan sadrži mnoge ponornice, od kojih je najveća Borovštica. Stanovništvo čine Bošnjaci i Srbi, a ima i nešto Albanaca na krajnjem istoku oblasti (prema Kosovu).
Pеštеrsка visоrаvаn је izvоrištе trеsеtа koji svојim biоpоtеnciјаlоm spаdа u nаjкvаlitеtniјi trеsеt, kako u Еurоpi, tако i u svеtu.

Izvor: http://mondo.rs/a636708/Info/Drustvo/Nadjen-staroslovenski-hram-na-Pesteru.html

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:461911-Staroslovenski-hram-na-srpskom-Tibetu 

http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/511/Zanimljivosti/1444971/Kolosalno+svetili%C5%A1te+Slovena+na+Pe%C5%A1teru!.html