Otočić Peryn, Rusija - Hram Peruna

Godine 1951. arheološka ekspedicija pod vodstvom Valentina Sedova otkrila je ostatke kompleksa poganskog hrama. Prema izvješću Sedova, svetište se nalazilo u središtu otoka Peryn, na povijesnom vrhu brda Peryn. Ostaci su se dobro sačuvali, [1] premda su neki dijelovi znatno pokvareni prije mnogo stoljeća. [51] Svetište je kružnog oblika s promjerom od 21 m (69 ft), koji obuhvaća plitki jarak dubine od jednog metra. Konstrukcija je pravilnih (geometrijskih) oblika. [51] Jarak ima oštar unutarnji rub i ravan vanjski rub. Jarak ima osam ispupčenja s radijusom od 7 m (23 ft). Izbočine su poravnate prema točkama kompasa. [51] [53] Središte kruga ima rupu širine 65 cm (26 in). Sedov u svom istraživanju sugerira da oblik svetišta odražava Perunove simbole.

Vir: https://en.wikipedia.org/wiki/Peryn

Trška Crkva

 Trška Crkva

Trska crkva je jedna od najstarijih religijskih objekata u Istočnoj Srbiji. Crkva se napali u nekadašnjem selu Trgu, 4,5 kilometara severozapadno od Žagubice, u blizini sela Milatovac. Pre narodnog predanja svetišta je sagrađeno u 9. veku. Predavanje je potvrdilo i arheološka istraživanja ranjena davno 1981. godine. Analiza temeljne procjene je starost objekta (vrta crkve) na 9. veku. Razultati istraživanja i procjene starosti građevine nisu dopušteni crkvenoj hijerahiji i su radovi iznenada prekinuti, dok su rezultati samo delimično objavljeni. Prvi pisani podaci o Trškoj crkvi potiče iz 1734. godine, gdje je zabeleženo da je podignuta 460 godina ranije. 1274. godine. Prvobitno je Trska crkva bila posvećena sv. Nikoli, mirlikijskim čudotvorcem, ali je posle detaljnije obnove 1429. godine, naskraj rušenja iz neutvrđenih razloga, posvećena je rođenju prerete bogodice. O tomu svedoči kamena ploča sa natpisom i drugom iz 1483. godine. 1796. crkva je novo obnovljena i zadržala je isti izgled do današnjeg dana. Tragovi temeljite doplnate manastira, koja je veća i sa debilim zidovima mu sadašnja, ukazuju da su nosili mnogo veće zgrade koje je sadašnja crkva.

Kod neka od ponuđenih obnovljenih manastira, u temeljima hrama ugrađeni su kameni blokovi, sa još nečitljivim natpisima i neobičnim crtežima. Ne zna se porelo ovog kamena, ali pretpostavljam da su kameni blokovi iz pornografije mnogih starih objekata. Slični primeri imaju i kod granenja drugih starih hrišćanskih objekata, pogotovo u vrijeme primanja hrišćanstva. Kao građevinski materijal koriščeni su ostaci porusenih staroslovenskih svetišta (kapisi) pa čak i kameni mnogobžački kipi. U okolini crkve nalazilo se staro groblje koje više nije postojalo, nestali su i nadgrobni spomenici, kao što je svjedočan jedan zborljenog vremena.

Crteži urezani u kamenu Trške crkve predstavljaju primitivno narodnu umetnost, gde se sa nekim potezom daju konture života i ljudi, pa je pretpostavka da su mnogi stariji od samih crkava. Najćešće su pretpostavljene jedne, ima ih više desetina. Pre prihvaćanja hrišćanstva je je za Slovene bio svet, božanska, životinja obradena magičnim mošima. Mnogobrojni narodni običaji u vežima s jelenom, počinničko maskiranje u Jeneni, poznati su kod gotovo svih evropskih naroda.

Vir: http://staroslavci.blogspot.rs/2016/03/blog-post_6.html

Japodska jama - Staroslovensko svetilište Peruna / Kresnika kod Ilirske Bistrice

  Japodska jama - Staroslovensko svetilište Peruna / Kresnika kod Ilirske Bistrice

Link slo: http://bit.ly/2AMJY2W

Link eng: http://bit.ly/1Q5L3Yv

U pećini iznad Ilirske Bistrice pronađeno je staroslovensko svetilište, posvećeno Kresniku (lokalnoj verziji Peruna). Lik boga uklesan je u zid, a pored njega su sunčevi točkovi (jao, nadam se da koristim prave reči, dugo je otkad sam učila "srpskohrvatski" ...). Ludo je to, da za letnog solsticija sunce obasja (navodni) lik Kresnika / Peruna. 

Stilizirana figura je visoka 12,3 cm in široka 15,2 cm. Vrezi so globoki od 3 do 5 mm. Glava je nakazana s polkrogom, telo je pokončna črta, iz katere izhaja ena roka, ena roka ter razširjene ‘noge’. Na koncu roke so vrezani dve črti, od katerih ena roko seka. 

Japodska jama leži približno na sredini Ilirskobistriškega fosilnega plazu, slabe tri kilometre zračne črte severovzhodno od Ilirske Bistrice. Po podatkih Elektronskega katastra jam (2013) je jama s katastrsko številko 7691 dolga 15 m in globoka 8 m, klasificirana pa je kot “spodmol, kevdrc”. Strop jame se je že pred časom udrl, zato je danes vhod vanjo približno 5x3 m velika ovalna odprtina s strmimi stenami, ostanek stropa pa prekriva južni del jame. 

Hram Boginje Žive na otoku jezera Bled

Arheološka izkopavanja pod temelji najstarejše zgodnjesrednjeveške cerkve so odkrila obrise lesene pravokotne stavbe, ki bi po izsledkih izkopavanj lahko segala še v čas zgodnjega srednjega veka ^[4]. Zaradi kronološke umestitve stavbe arheološka znanost odpira možnost, da bi na otoku lahko pred tem nekoč stalo tudi starejše predkrščansko svetišče. Ob materialnih najdbah so arheologi na otoku našli tudi zgodnjesrednjeveško grobišče, ki sega v 9 stoletje, s 124 skeletnimi pokopi

Brdo Sveti spas, Knin - Hram Boginje Bojane

Klis - Hram Bojane

Petrova gora - Hram Bojane

Bojišće kraj Benkovca, svetlište Mater Slave/Bojane

Izvor: http://hrvatskimitovi.com/bojana/

 **Bojišće, između Benkovca i Kule Atlagića

Perunov hram v Perunkovcu

Perunkovac kod Gornjeg Crniljeva, Srbija^[15] - polovinom osamdesetih godina XX veka, prilikom iskopavanja slovenskog hrama posvećenog bogu Perunu, na lokalitetu Perunkovac u selu Gornjem Crniljevu, pronađen je arheološki artefakt minijaturnog orla od pečene keramike.

Izvor:  http://goo.gl/inEDHz

Staroslovansko svetišče na Ptujskom gradu

Po drugi svetovni vojni je bilo na Ptuju odkrito slovansko staroversko svetišče. Staroslovansko svetišče na Ptujskem gradu so zgradili na razvalinah rimske utrdbe, kastela. Kastel so zgradili sredi šestega stoletja, po porušenju rimskega limesa na Donavi. Datiranja gradnje svetišča se ne da natančno ugotoviti, najverjetneje je iz začetka sedmega stoletja. Pri primerjavi tlorisa svetišča s svetiščem v Arkoni vidimo, da imata oba kvadratno obliko. Ni znano, kateremu bogu je bilo svetišče posvečeno.

Izvor: http://sl.wikipedia.org/wiki/Staroverstvo

Ptujski grad

Svetovidov hram na Pešteru

Svetovidov hram na Pešteru

Arheolozi otkrili su na jednom od brda Pešterske visoravni konstrukcije za koje se pretpostavlja da su ostaci staroslovenskog hrama.

Satelitski snimci

Radi se o svetilištu, četiri kamene konstrukcije na samom lokalitetu, koji se sastoje od jednog prilaznog pravougaonog dela, centralnog dela koji je kvadrat, obuhvaćen kružnim zidom. Kod dve su ulazi okrenuti prema istoku, kod druge dve prema zapadu.

Na osnovu nalaza materijala koji je pronađen u sondama ukazuje da se radi o X veku.

Pešter

Pešterska visoravan (poznata i samo kao Pešter) je krška visoravan (nadmorska visina od 1100-1250m) u jugozapadnoj Srbiji, jugoistočno od Sjenice. Pešterska visoravan je pogodna za ispašu ovaca (kraj je poznat po proizvodima koji dolaze od peštersko-sjeničkih ovaca, poput pešterskog sira).^{[nedostaje izvor]} U Peštersku visoravan spada i Peštersko polje (nadmorska visina od 1150m), površine od 63 kvadratnih kilometara. Pešterska visoravan sadrži mnoge ponornice, od kojih je najveća Borovštica. Stanovništvo čine Bošnjaci i Srbi, a ima i nešto Albanaca na krajnjem istoku oblasti (prema Kosovu).
Pеštеrsка visоrаvаn је izvоrištе trеsеtа koji svојim biоpоtеnciјаlоm spаdа u nаjкvаlitеtniјi trеsеt, kako u Еurоpi, tако i u svеtu.

Izvor: http://mondo.rs/a636708/Info/Drustvo/Nadjen-staroslovenski-hram-na-Pesteru.html

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:461911-Staroslovenski-hram-na-srpskom-Tibetu 

http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/511/Zanimljivosti/1444971/Kolosalno+svetili%C5%A1te+Slovena+na+Pe%C5%A1teru!.html